Potpisnici proglasa : Srbiju u Evropu – Evropu u Srbiju : Latinka Perović, Rajko Danilović, Mirko Tepavac, Sonja Biserko - Helsinški odbor za ljudska prava, Miljenko Dereta - Građanske inicijative, Maja Mićić - Inicijativa mladih za ljudska prava, Borka Pavićević - Centar za kulturnu dekontaminaciju, Vesna Petrović - Beogradski centar za ljudska prava, Milan Antonijević - Komitet pravnika za ljudska prava, Jelena Milić - Centar za evroatlantske studije, Dušan Bogdanović - Fond Biljana Kovačević Vučo, Bora Todorović, Jelisaveta Seka Sablić, Filip David, Vidosav Stevanović, Puriša Đorđević, Mirko Đorđević, Predrag Koraksić CORAX, Ratko Božović, Pavel Domonji, Ivan Kuzminović, Izabela Kisić, Svetislav Basara, Boško Jakšić, Dragoljub Todorović, Srđan Ćešić, Kosta Bunuševac, Josif Tatić, Janja Beč Neumann, Vladimir Kravčuk, Drago Kovačević, Goran Marković, Fahri Musliu, Pavle Sekeruš, Mirjana Karanović, Mirko Gaspari, Irfan Mensur, Ivon Jafali, Veljko Đurović, Srba Travanov, Dragan Velikić, Mijat Lakićević, Miladin Kovačević, Milojko Pantić, Dobrivoje Tanasijević – Den Tana, Olivera Ježina, Miša Brkić, Predrag Sarapa, Nadežda Gaće, Dinko Gruhonjić, Ivana Bajić, Srna Lango, Nikola Đuričko, Goran Jevtić, Stevan Filipović, Branislav Trifunović, Lena Bogdanović, Nikola Čuturilo, Biljana Cincarević, Vlada Divljan, Nikola Kojo, Marijana Pajvančić, Lazar Stojanović, Vladimir Goati, Srđan Gile Gojković, Aleksej Kišjuhas, Sanja Krstović, Aleksandra Vrebalov, Jaša Grobarov, Nataša Kandić, Nenad Novak Stefanović, Suzana Kostić, Stojan Bogdanović, Lazar Lalić

Download

KREDIBILITET

Drugačija Srbija - Spoljna politika

Sa pozicije zemlje koja je 2000. godine postala inspiracija i model za promene autoritarnih režima (Gruziji i Ukrajini), Srbija se vratila na mesto objekta u međunarodnim odnosima – Srbija je pod međunarodnim pritiskom zbog nesaradnje sa Tribunalom za ratne zločine u Hagu, optužena je za zločin genocida i u slaboj pregovaračkoj poziciji oko pitanja statusa KIM.

U skladu sa vremenom i prostorom kome pripada, Srbija mora da se zalaže za univerzalne vrednosti – žaštita ljudskog dostojanstva, slobode, prava na razvoj, vladavinu prava, poštovanje privatne svojine, slobodno tržište, religijsku i etničku toleranciju.
Svet danas funkcioniše na principu koalicija –od dugoročnih, ali ne i statičnih, kao što je NATO, do ad hoc i labavih. I najmoćnije države sveta imaju potrebu za savezništvima u žaštiti i promovisanju svojih interesa. Srbija ne treba da bude izuzetak.

Ostvarivanje merljivog pomaka od konfrontacije do saradnje sa zemljama regiona kome pripada Srbija je najbolja preporuka za pridruživanje EU i obnovi ugleda zemlje kao pouzdanog partnera .

Suprotno kod nas tradicionalnom razmišljanju da je naša zemlja ključni faktor u regionu, svet danas smatra da postoji potreba da se Srbija kvalifikuje za tu poziciju. Samosvest o slabostima je početak realnih procena o mestu i ulozi naše zemlje u svetu. Sledeći korak je suočavanje sa posledicama neuspele politike vođene tokom ratova na prostoru bivše Jugoslavije, gde je imperativna potreba da se osude ratni zločini i kazne počinioci. Brzina kojom je Srbija spremna da pređe ova put, odrediće dinamku jačanja nase međunarodne pozicije.

Transformacija kroz koju je prolazila Srbija u poslednjoj dekadi otvorila je i pitanje indentiteta zemlje na međunarodnoj sceni. Dezintegracioni procesi praćeni izolacijiom zemlje do oktobarskih promena, unutar Srbije su stvorili iskrivljenu sliku o globalnim tendencijama. Nastavak politike uslovljavanja prema Srbiji i posle 5.oktobra izazvao je zamor i pojačao neodlučnost pojedinih politčkih struktura u sprovođenju međunarodnih obaveza.

Atentat na Premijera Srbije Zorana Đinđića usporio je reforme u zemlji, rezultirao pokusajima restauracije poraženih snaga, a na međ. planu doveo do sumnje u snagu civilnog društva u Srbiji, kao stubu demokratije. Međunarodna zajednica nastavlja da testira spremnost Srbije na saradnju i obavezivanje, kao i stepen razvoja demokratskih institucija i njihovu funkcionalnost.


Komentari
Ostavite komentar Pristigli komentari (0)

Ne postoje komentari za vest. Budi prvi koji će komentarisati!