Region JIE je u završnoj fazi post-konfliktne konsolidacije koja je omogućila učvršćivanje demokratskih institucija i nepovratan proces tranzicije država. EU se već pokazala kao partner Srbije pružajući podršku demokratskim političkim i ekonomskim reformama. Septembra 2003. godine usvojena je zajednička deklaracija o političkom dijalogu EU-SCG, a osnov za to je Solunska agenda za Zapadni Balkan. Dijalog je bio u zastoju zbog redefnisanja odnosa unutar zajedničke države Srbije i Crne Gore i nedovoljne saradnje SCG sa Tribunalom. Aktuelni cilj je da se ove godine zaključi Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, čija realizacija sada direktno zavisi od rešavanja slučaja Ratka Mladića.

Cilj Srbije je da se maksimalno ubrza process priključivanja EU i dobije podrška za model koji je imala Slovačka na putu ka EU.

Uključivanje Srbije u evro-atlanske vojno-bezbednosne strukture PZM – NATO, je način da se istovremeno ojača unutrašnja stabilnost zemlje i njen međunarodni položaj. NATO je pre svega politička organizacija i njene članice promovišu i štite zajedničke interese i vrednosti demokratskog društva i slobodnog tržišta. Država -potencijalni kandidat za članstvo u NATO, mora da pokaže nedvosmislenu političku orijentaciju i spremnost da se kroz kooperativnu bezbednost zaštite zajedničke vrednosti. Glavnu prepreku za uključenje Srbije u PZM predstavlja nesaradnja sa Tribunalom u Hagu, kao i spora i nepotpuna reforma vojnih bezbednosnih službi. To provocira stalnu sumnju prema iskrenoj i jasnoj opredeljenosti Srbije ka vrednostima koje štiti NATO. Važan korak u približavanju naše zemlje NATO-u je odluka koju je ova organizacija donela 16. januara 2007. o osnivanju zajedničke grupe za reformu odbrane u SCG (Defense Reform Group), a s ciljem da se pruži pomoć SCG u procesu reforme odbrane (vođenje, koordinacija i praćenje procesa) i izgradnje demokratskih institucija sistema odbrane u SCG. Srbija, kao i svaka druga zemlja kandidat za članstvo, mora da se kvalifikuje i politčki i tehnički za članstvo.

Cilj Srbije je da dobije poziv za punopravno članstvo u NATO na Samitu 2008. godine Prethodno je potrebno da se ispune uslovi za ubrzano uključivanje u PZM – puna saradnja sa Tribunalom, reforma vojske, ratifikacija Sporazuma između SCG i NATO o tranzitnim aranžmanima za podršku mirovnim operacijama i konstruktivno postavljanje Srbije u odnosu na rešavanje statusa KIM. Srbija treba da nastavi da učestvuje u programima NATO koji obuhvataju saradnju sa MO, MUP-om i MSP u oblastima reforme bezbednosnog sektora, konverzije baza, rešavanja problema viška vojnog kadra, školovanja vojnog kadra, zajedničkim vežbama. (Tailored Cooperation Programe).

Na regionalnom nivou Srbija ima realne mogućnosti da utiče na jačanje saradnje među državama, posebno među onima koje su rezultat dezintegracije bivše Jugoslavije. Saradnja sa susedima predstavlja osnovu i za kreiranje partnerskog odnosa sa EU i drugim globalnim faktorima čiji interesi se prelamaju na prostoru JIE. Da bi imala ključnu ulogu u regionu Srbija mora da preuzme integrativnu ulogu kojom se stabilizuje region.

Cilj Srbije je da pomogne u suzbijanju organizovanog kriminala u regionu i stvaranju zone slobodne trgovine, čime se postavlja osnova za konstruktivnu političku saradnju država. Uspešna ekonomska saradnja definiše kao zajednički interes država regiona uspešnu bezbednosnu saradnju, a u cilju kreiranja zdravog okruženja za investicije i funkcionisanje slobodnog tržišta.

Saradnja sa međunarodnim finansijskim institucijama predstavlja imperativ svih država u tranziciji i nužna je za podršku ekonomskim reformama i učvršćivanje demokratskih procesa. Bord Direktora MMF je doneo odluku o uspešnom završetku trogodišnjeg aranžmana zbog čega je Pariski klub poverilaca otpisao dug Srbiji u vrednosti od 700 miliona USD. Međutim moramo postati svesni činjenice da Srbija više nije prioritet. MMF i Svetska banka danas reaguju na aktuelne promene u svetu od kojih je najznačajnija borba protiv terorizma i podrška demokratskim procesima u regionu Centralne Azije i šireg Bliskog Istoka.

Cilj Srbije je priprema za predstojeće razgovore o novom aranžmanu sa MMF-om, koji donosi i pojačano praćenje reformi od strane administracije MMF-a, jer je zemlja zadužena iznad jedan i po put od vrednosti svog kapitala u MMF-u.

Saradnja Srbije sa Tribunalom u Hagu je najprepoznatljivija obaveza naše zemlje na međunarodnom planu. Mogući efekti (ne)uspešne saradnje Srbije sa Tribualom su se od demokratskih promena do danas menjali – od očekivanog prioriteta reformske vlasti do testiranja spremnosti Srbije da bude pouzdan partner i prerastanja u uslov za sve što je deo nacionalnog interesa zemlje – pridruživanje EU i NATO, pregovori oko KIM. Iz tih razloga svaka aktuelna vlast u Srbiji obavezna je da se suoči sa ovim pitanjem ne samo unutar zemlje već i na međunarodnom planu.

Cilj Srbije je da se najefikasnije okonča pitanje saradnje sa Tribunalom u Hagu (rešavanje slučaja Mladica, Karadžića i preostalih optuženika ) kako bi se na unutrašnjem planu okončala demontaža politike ratnih zločina i tzv. anti-Haškog lobija, a na spoljnom planu, Srbija konačno vratila na mesto koje joj pripada kao modernoj demokratiji.
Opredeljenost Srbije ka članstvu u EU ne predstavlja smetnju za dinamičan razvoj saradnje sa svim uticajnim međunarodnim faktorima. Dimenzioniranje te saradnje, Srbija treba da bazira na realnim činjenicama – SAD su danas najuticajnija zemlja u svetu koja ključno determiniše tendecije u međ. odnosima. Orijentacija Srbije ka SAD i EU kao partnerima samo znači razumevanje i prihvatanje geopolitičke realnosti. Deo te realnosti je i praktično postavljanje prema Rusiji kao važnom faktoru na međunarodnoj sceni i značajnom ekonomskom partneru Srbije. Svet kome Srbija danas pripada ne povezuje ideologija, već interes unapređivanja zajedničkog razvoja. Brojne su zemlje sa kojima Srbija može da prepozna zajednički interes, posebno ekomoski, (npr. zemlje regiona Crnog mora), i da oslobođena tradicije prethodnog doba ide napred.

Cilj Srbije je da se kvalifikuje kao kandidat za članstvo u EU čime će pojačati svoj rejting i osposobiti se za međunarodnu konkurenciju. Demokratska zrelost jedne države odnosno njenog liderstva ogleda se u tome koliko je sposobno da kroz specijalizovnu saradnju sa međunarodnim faktorima kreira novu tradiciju u saradnji sa svetom.

Da bi postala pouzdan partner Srbija mora da prepozna šta je globalna pretnja i izazov i da u okviru svojih mogućnosti doprinese njenom suzbijanju. Međunarodni terorizam i proliferacija su danas nezaobilazni na međunarodnoj agendi i zahtevaju prilagođavanje spoljno-političke strategije države.

Cilj Srbije je da se aktivno angažuje kako bi se u regionu kome pripada prepoznao i sprečio svaki nagoveštaj delatnosti koje mogu ukazivati a proliferaciju ili biti podrška terorističkoj opciji. Sarađa obaveštajnih službi u regionu, razmena tih informacija sa partnerima u svetu predstavljaju i izbor i obavezu zemlje koja brine o vlastitoj bezbednosti.