U Srbiji danas nema ni zdravstvene strategije, ni jasno formulisane zdravstvene politike, ni konzistentnog zdravstvenog sistema.

Dokument o zdravstvenoj politici mora jasno da definiše ciljeve zdravstvenog sistema zasnovane na zdravstvenim potrebama građana i realnim mogućnostima za njihovo ostvarivanje, korake u realizaciji zdravstvene politike, rokove, odgovornost za sprovođenje i potrebna sredstva i njihove izvore. Cilj je uspostaviti stabilne izvore finansiranja i obezbediti efikasnu upotrebu sredstava, uskladiti obim i vrste prava sa realnim izvorima finansiranja i stalno podizati kvalitet zdravstvene zaštite i zdravstvenog stanja stanovništva.

Primarna zdravstvena zaštita ne može više biti samo deklarativno proklamovani cilj, ona mora biti i praktično uspostavljena kao osnov ukupnog sistema zdravstvene zaštite građana Srbije. Na nivou primarne zdravstvene zaštite svim građanima pod istim uslovima mora se omogućiti da ostvaruju sve zdravstvene potrebe koje ne zahtevaju složenije ispitivanje i lečenje.

Nosioci primarne zdravstvene zaštite moraju postati izabrani lekar i njegov tim kao prva linija ulaska građana u sistem zdravstvene zaštite. Izabrani lekar mora biti slobodan izbor svakog građanina. Građanin mora imati slobodu i mogućnost da sam izabere svog ličnog lekara, bilo da je on privatni lekar ili zaposlen u državnoj ustanovi. Ni država ni osiguranje ne smeju ograničavati ovaj izbor. Uloga osiguranja je da sa tako izabranim lekarima i ustanovama u kojima rade zaključi ugovor o obezbeđivanju usluga primarne zdravstvene zaštite po istim kriterijumima i pod istim uslovima. Na ovaj način stvara se prva pretpostavka za ravnopravno uključivanje privatnog sektora u sistem pružanja zdravstvene zaštite i sagledavanje potrebnog broja lekara , opreme i kapaciteta u okviru državne zdravstvene službe.Primarna zdravstvena zaštita moraće biti izdvojena iz sadašnjih zdravstvenih kombinata, njena organizacija, kadrovi i oprema prilagođeni efikasnom zadovoljavanju prioritetnih zdravstvenih potreba građana. Obaveza stručnog osposobljavanje lekara za ulogu čuvara kapije zdravstvenog sistema prvi je i nužan preduslov za funkcionisanje ovog modela.

Lekarima na ovom nivou potrebno je zakonom poveriti ovlašćenja čuvara kapije za dalji ulazak u sistem zdravstvene zaštite. Obim i vrste usluga koje je dužan da obezbedi izabrani lekar na primarnom nivou moraju da budu precizno utvrđeni prema starosnoj dobi, polu i zdravstvenom stanju opredeljenih građana. Broj opredeljenih građana, njihova struktura i obim i vrste stvarno pruženih usluga moraju biti i osnov za ugovaranje primarne zdravstvene zaštite i za stimulativno plaćanje izabranih lekara.

Zdravstvena politika mora da bude usmerena u pravcu znatno veće decentralizacije i kombinovanja sistema javne i privatne zdravstvene službe gde god je to moguće, a posebno na nivou primarne zdravstvene zaštite.