Zato LDP predstavlja prve antikrizne mere koje se odnose na sektor proizvodnje mleka. Cilj antikriznih mera u proizvodnji i trgovini mlekom je da se u centar stave oni koji su najvažniji u lancu proizvodnje i distribucije mleka. Želimo da zaštitimo i pružimo priliku za razvoj:

• poljoprivrednicima – srpskim farmerima koji se bave direktnom proizvodnjom mleka
• mlekarskoj industriji koja prerađuje mleko.

Želimo da stvorimo pravednije i efikasnije tržište. Da bi se to dogodilo neophodno je prebacivanje ogromnog i neizdrživog tereta sa leđa poljoprivrednika i mlekara na državu i trgovce koji sada najviše zarađuju na ceni mleka.

U okviru postojeće cene postoji prostor za drugačiju preraspodelu zarade, čime bi se mnogo veći iznos po prodatom litru mleka obezbedio za poljoprivrednike (uzgajivače krava), uz dobijanje određenog procenta zarade i za mlekare koje bi dalje mogle da ga upotrebe za razvoj i modernizaciju svoje prerade, uz kvalitetnije partnerstvo sa svojim dobavljačima sirovog mleka.

LDP predlaže 3 konkretne antikrizne mere koje mogu odmah da daju rezultate:

Sada poreska stopa PDV-a na mlečne proizvode iznosi 8 odsto. Predlažemo da se na vremenski ograničeni period, dok kriza u mlekarstvu traje, država odrekne ovog prihoda, u korist opstanka i razvoja mlekarske proizvodnje, stočnog fonda i prerađivačke industrije. Postoje zemlje u okruženju, poput Crne Gore, koje su ukinule PDV na mleko i takva poreska politika nije neuobičajena, pogotovo u uslovima krize. Konačno, Srbija još uvek, s obzirom da nije ušla u pregovore o članstvu sa Evropskom unijom, ima pravo da uvodi „nultu stopu“ PDV na pojedine strateški važne proizvode, a da ih tek u završnoj fazi pregovora sa Briselom ukine, odnosno uvede jedinstvenu stopu oporezivanja.

U trenutnoj maloprodajnoj ceni najzastupljenijih vrsta mleka PDV i marža odnose čak 12 do 15 dinara, odnosno preko 20 odsto ukupne maloprodajne cene. To znači da prosečna marža u trgovini ide čak do 20 odsto, što je u uslovima kada nema prostora za opstanak proizvodnje mleka na održivom nivou, veliko opterećenje i za proizvođače i za prerađivače. Zbog toga, smatramo da je normalno, na određeni vremenski period, ograničiti najviši iznos trgovačke marže koji bi, makar u prvoj fazi, trebalo da bude prepolovljena i zadržana na nivou od oko 7 odsto. Toliko iznose i prosečne marže u zemljama Evropske unije!

Ova mera nije nužno ograničavajuća za tržište, jer je mleko proizvod čija je prodaja relativno stabilna i donosi sigurne i stalne prihode za trgovce.Slični primeri postoje i u okruženju, pa je tako u Federaciji BiH još pre dve godine ograničena marža u trgovini mlekom, kao i nekim drugim prehrambenim proizvodima i iznosi, na primer u gradu Sarajevu, svega 6 odsto!

Jedan od najznačajnih razloga za kolaps proizvodnje i ugroženost nivoa prerade mleka je i ogromno čekanje na isplatu za prodato mleko, gde se lanac plaćanja stalno usporava i prolongira zbog čega poljoprivrednici i prerađivači stalno kreditiraju državu (kojoj se odmah plaća PDV) i trgovce koji uglavnom u gotovini naplaćuju prodate mlečne proizvode. Zbog toga predlažemo uvođenje pravila „Valuta 7 dana“, kako bi se novac mnogo brže okretao u lancu i proizvođačima obezbedila likvidnost.

Farmeri trenutno traže povećanje otkupne cene mleka za oko 5 dinara, ali za to ne postoji prostor na relaciji sa prerađivačima mleka.

Međutim, kroz sprovođenja samo prve dve mere (PDV 0% i marža 7% max.) odmah bi, pri postojećoj ceni bio oslobođen iznos od 8 do 9 dinara po litru proizvedenog mleka, koji bi mogao da se u određenoj srazmeri podeli između poljoprivrednika i prerađivača, s tim što bi znatno veći iznos pripao poljoprivrednicima.

Trenutno farmeri traže znatno skromnije povećanje otkupne cene, koje prerađivači teško mogu da plate ukoliko se ne obezbedi snižavanje troškova poreza i trgovačke marže koje LDP predlaže. Rešenje za ovaj problem može da se vrlo efikasno nađe kroz prihvatanje mera koje predlaže LDP!

Prema prihodu, veličini poseda, tehničkoj opremljenosti, produktivnosti i većini drugih ekonomskih pokazatelja, naš poljoprivrednik zaostaje za većinom poljoprivrednika u okruženju. U najmanje razvijenim zemljama poljoprivredno stanovništvo i dalje čini pretežan deo ukupne populacije, što se uzima kao relevantan pokazatelj nerazvijenosti, a u Srbiji na gazdinstvima živi 35% ukupnog stanovništva.

Prosečna površina poljoprivrednog poseda u Srbiji je 2,4 hektara, što je veoma nepovoljna agrarno-parcelarna struktura. U agrarno razvijenim zemljama, što Srbija može da bude, najveći deo proizvodnje obavlja se na velikim komercijalnim farmama koje integrišu primarnu proizvodnju sa preradom, marketingom i distribucijom u okviru kompletnog agrobiznisa.

Cilj LDP je da naša poljoprivreda za početak preživi, a zatim stvaranje profitabilnog i vitalnog sektora poljoprivrede, sposobnog da se odupre iskušenjima savremenog tržišta.

Zato želimo da, zajedno sa poljoprivrednim proizvođačima u Srbiji, napravimo našu poljoprivredu konkurentnom evropskoj i profitabilnom za samog poljoprivrednika.