PRESEK STANJA EVROPSKE INTEGRACIJE SRBIJE
Za razliku od drugih tranzicionih zemalja, suštinska proevropska opredeljenost političkih i društvenih elita u Srbiji nije bila dominantna u prethodnih devetnaest godina (1989 – 2008). Upravo suprotno, takva opredeljenost, koja treba da podrazumeva spremnost sprovođenja brzih reformi, rad na modernizaciji zemlje i društva i preuzimanje teških političkih rizika u tom poslu, predstavljala je izuzetak.

KLJUČNE POLITIČKE PREPREKE NASTAVKA EVROPSKE INTEGRACIJE SRBIJE
Dve su ključne prepreke koje predstavljaju osobenost u evropskoj integraciji Srbije: (a) neuspeh definisanja državnih granica Srbije; (b) nepotpuna saradnja sa Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju (Haškim tribunalom).
Ove su prepreke označene i u Programu LDP-a kao Gordijevi čvorovi Srbije. Tekst sadrži kratak pregled njihove geneze i presek njihovog trenutnog stanja.

PRIDRUŽIVANJE SRBIJE EVROPSKOJ UNIJI
Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju je zasnovan na poštovanju demokratije i ljudskih prava, vladavine prava i tržišne ekonomije. Poseban značaj pridaje se političkoj i ekonomskoj stabilizaciji država i regiona zapadnog Balkana u celini. Dve najvažnije obaveze koje će Republika Srbija preuzeti ovim sporazumom biće uspostavljanje zone slobodne trgovine i usklađivanje zakonodavstva Republike Srbije sa pravom EU.

PET RAZLOGA ZA POTPISIVANJE SPORAZUMA O STABILIZACIJI I PRIDRUŽIVANJU
Potpisivanjem Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa državama članicama Evropske unije, država dobija status pridružene članice Evropske unije. Budući da je naredni korak u evropskoj integraciji Srbije obezbeđivanje primene Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, cilj teksta je da definiše dobiti koje građanke i građani Srbije mogu da imaju od primene Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.

PRISTUPANJE SRBIJE EVROPSKOJ UNIJI
Prema odredbama osnivačkih akata EU svaka evropska država može postati članica EU, pod uslovom da ispuni određene kriterijume koji se traže za članstvo. Zvaničnu kandidaturu za članstvo podnosi pridružena država koja želi da postane punopravna članica EU. Nakon podnošenja zahteva za članstvo, država od Evropske komisije dobija Upitnik o merama koje treba da preduzme kako bi postala članica Unije.

PREGOVORI U OKVIRU PROCESA PRISTUPANJA SRBIJE EVROPSKOJ UNIJI:PRIMER JAVNIH NABAVKI
Usklađivanje državnih sistema javnih nabavki jedan je od preduslova za funkcionisanje unutrašnjeg tržišta i otklanjanje prepreka za slobodnu trgovinu unutar EU. Otvoreni, nediskriminatorni i transparentni postupci podržavaju pozitivnu konkurenciju među subjektima koji posluju na tržištu javnih nabavki. Samo preduzeća (privredna društva) koja se takmiče sa stranim kompanijama jesu u stanju da uspešno budu prisutne na stranom tržištu ali i da se odupru konkurenciji stranih kompanija u svojoj zemlji.

ZNAČAJ PRISTUPANJA SRBIJE BELOJ ŠENGENSKOJ LISTI
Srbija je, na početku 2009. godine, jedna od retkih država Evrope čijim su građanima i dalje potrebne vize za ulazak u države potpisnice Šengenskog sporazuma. Iako uslovi za stavljanje na Belu šengensku listu variraju od slučaja do slučaja, oni su ipak pravne i tehničke prirode i njihovo dosadašnje neispunjavanje ukazuje na tromost koju su srpske vlasti do sada pokazale u procesu evropskih integracija.

SPOLJNA POLITIKA SRBIJE U PROCESU EVROPSKIH INTEGRACIJA
Upravo zbog postojanja brojnih nerešenih pitanja sa susedima, Srbija bi trebalo da bude pokretač unapređenja dobrosusedskih odnosa i održanja regionalnog i međunarodnog mira. Nastavak angažovanja Srbije u regionalnim inicijativama u Jugoistočnoj Evropi, bitan je ne samo zbog ispunjenja obaveza preuzetim Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju, već i zbog potrebe za distanciranjem Srbije od svoje konfliktne prošlosti.

ZAŠTO SRBIJA TREBA DA POSTANE ČLANICA NATO?
Uprkos brojnim problemima sa kojima se NATO danas suočava, činjenica je da Severnoatlantski savez ostaje vitalna alijansa zapadnih demokratija kojoj streme sve zemlje u našem okruženju. Postoje brojni razlozi bezbednosne, političke i ekonomske prirode zbog kojih bi Srbija morala da postavi kao jedan od prioriteta u svojoj spoljnopolitičkoj orijentaciji pitanje članstva u NATO-u. Najvažniji ralozi su: bezbednosni, politički, ekonomski, uticaj na međunarodnu zajednicu i neodrživost proglašene vojen neutralnosti.

NACRT ANALIZE SPORNIH ČLANOVA I DELOVA USTAVA SRBIJE
Danas je debata o ustavu Srbije i njegovim manjkavostima potpuno ostavljena van fokusa javnosti. Ipak, proces evropskih integracija će u jednom momentu navesti političku elitu u Srbiji da pribegne izmenama pojedinih delova Ustava, prema proceduri koja je njime predviđena, ili donošenjem novog. Primedba legitimnosti ustava na snazi, nalaže da bi LDP trebalo da se zalaže za donošenje potpuno novog ustava, i to po proceduri koja nije predviđena ovim ustavom, već npr. sazivanjem ustavotvorne skupštine.

DA VRATIMO BEOGRAD EVROPI
Istorija Beograda je u poslednjih dve stotine godina bila dramatična borba između težnje da se grad evropeizira i pokušaja da se osujeti njegova kosmopolitizacija. U poslednjih dvadeset godina Beograd je izgubio svoj šarm. Beograđani retkim posetiocima pokazuju porušene zgrade kao neku atrakciju. Grad je postao prepoznatljiv po kriminalu, korupciji i zločinu. Želimo da Beograd bude grad gostoljublja, grad slobodan od straha.

DA BEOGRAD BUDE EVROPA
Imidž mondijalskog grada i kvalitetan život svojih građanki i građana Beograd može da vrati zalaganjem za formiranje gradske uprave koja će svoje funkcionisanje da zasnuje na vrednostima koje neguje Evropa. Funkcionisanje lokalne samouprave je u evropskim okvirima definisano Evropskom poveljom o lokalnoj samoupravi, koja je potpisana u oktobru 1985. godine a koju je posebnim Zakonom potvrdila Skupština Srbije 2007. godine.