On je u Domu Narodne Skupštine Republike Srbije, kao primer za taj zahtev naveo opštinu Užice koju niko nije pitao za osnivanje preduzeća Mokra Gora.

Ostojić je rekao da je uzurpirana i privatna imovina i da su direktoru tog preduzeća data ogromna ovlašćenja, a da opština dobija minimalne prihode od takse.

Prenosimo vam kompletan transkript govora Zorana Ostojića povodom rasprave o Predlogu zakona o turizmu u Domu Narodne Skupštine Republike Srbije.

Hvala predsedavajući, koleginice i kolege narodni poslanici, ja mislim da bi zaista trebalo da Vlada ozbiljnije razmisli o prethodnom amandmanu kolege iz DSS zato što zaista ima argumenata da lokalna samouprava mora na neki način da se pita o proglašenju turističkog prostora. Mi iz LDP se zalažemo za suštinsku decentralizaciju, a čitam ovih dana u štampi da predsednik DS to isto misli i onda je usvajanje ovog amandmana prilika da se na delu pokaže to zalaganje. Zaista moraju da jačaju ovlašćenja lokalne samouprave, a ne da slabe. Sa pravom, iz unutrašnjosti Srbije često stižu optužbe za centralizaciju. Ovo je jedan od primera koji te optužbe objektivno potkrepljuje.

Zašto je problem da se pita lokalna samouprava za saglasnost i mišljenje kada se to dešava na njenoj teritoriji? Ako želimo da jačamo vlast koja je blizu građana, to je svakako lokal, onda svakako moramo da lokalnoj samoupravi damo ovlašćenja i moć. Ovako izgleda kao da se nastavlja praksa, koja na primer najnegativnije posledice daje, na primer u Parku prirode "Mokra Gora". Ništa opštinu Užice nije pitao kada je to proglašeno za parkom prirode, kada je osnovano javno preduzeće i postavljen direktor, koji evo već pet godina upravlja tom teritorijom. Čak smo pod ovom vladom imali proširenje te teritorije za jedno 6.000 ha privatne imovine.

S druge strane ovlašćenja koje ima onaj koji upravlja u datim okolnostima su zaista ogromna, odnosno ne samo od uređenja i režima rada na toj određenoj teritoriji, režima parkiranja, nego bogme i do krajnje ozbiljnih građevinskih i urbanističkih ovlašćenja. Sve je to mimo i bez bilo kakve kontrole lokalne samouprave. Evo najprostijeg primera, recimo opština Užice je prošle godine na osnovu turističkih taksi od Parka "Mokra Gora" prihodovala negde 200.000 dinara. Zaista je smešna suma ako znamo promet koji se tamo dešava, dok je s druge strane Hotel "Omorika" na Tari, samo od taksi uplatio 4,5 miliona dinara. Znači, više od deset puta je jedan hotel prihodovao na osnovu turističkih taksi nego Park prirode, koji kontroliše jedan čovek sa svojim tzv. preduzećem i koji kontroliše toliku količinu zemlje.

Činjenica je, s druge strane, kolega kaže da mu se ne dopada rešenje da privredno društvo, odnosno privatno privredno društvo upravlja nečim kao što je Park prirode ili turistički prostor, ali mi moramo ići ka tim rešenjima, gde privatno javno partnerstvo dobija na značaju. Mi ne mislimo da je to nešto strašno, posebno kad imamo uvidu činjenicu da na primer, eto taj, konkretno direktor Javnog preduzeća "Mokra Gora", koje je javno preduzeće osnovano odlukom Vlade, u isto vreme ima i privatnu imovinu na tom istom prostoru, kojim on upravlja kao, nazovimo ga hajdedržavnim službenikom. Sada zamislite taj apsurd. Država je osnovala javno preduzeće, postavila iks – ipsilon čoveka da bude direktor tog preduzeća, a taj čovek na toj teritoriji ima privatnu imovinu. Ako nešto je sukob interesa, onda je to svakako iznad svega sukob interesa. Smatram da u tom kontekstu zalaganje za upravljanjem privatnih preduzeća, u normalno transparetnoj proceduri, gde će biti raspisan tender i gde će onaj ko ponudi najbolje uslove dobiti to, nije tako strašno, jer s druge strane imamo primer da iako nije javno preduzeće, jasno je da se kroz javno preduzeće sprovode privatni interesi.

Šta reći u kontekstu činjenice da direktor Javnog preduzeća "Mokra Gora", da ne bi plaćao komunalne usluge opštini, evo samo jedan primer gde je opština oštećena, a ova rešenja iz zakona predlažu dalje degradiranje lokalne samouprave, odnosno šta reći o činjenici da ne želi, a ne želi da plaća komunalne usluge opštini Užice direktor Javnog preduzeća "Mokra Gora", a takođe vlasnik dobrog parčeta zemlje u privatnom vlasništvu, u Parku prirode napravio deponiju da bi izbegao, hajde da kažem trošak?

Jasno je da su rešenja u ovom zakonu, odnosno u članu 14. koja se predviđaju nisu garancija da se javni interes neće degradirati u korist privatnog, jer već i sada i bez ovoga imamo takve primere. Iznad svega, nisu nikakva garancija da će jedinica lokalne samouprave biti u stanju da kontroliše, da upozori, i na kraju krajeva da utiče na dešavanja u toj turističkoj zoni koja se nalazi u toj datoj lokalnoj samoupravi.

Zato smatram da Vlada treba zaista da razmisli o amandmanu kolege iz DSS, jer je logično, ako hoćemo decentralizaciju da ipak dopustimo jedinicama lokalne samouprave, odnosno da se i ona nešto pita, o nečem što je resurs od koga ona mora, može i treba imati koristi. Hvala.