U Skupštini ne postoji stranka koja je više zainteresovana za usvajanje ovog zakona od LDP. Mi smo o tome puno toga već rekli. To je zapravo jedan od osnova delovanja naše stranke.

Prvo moram da kažem da nećemo daleko stići ukoliko rasprava o ovom zakonu bude beživotna kao što je bilo vaše uvodno izlaganje. Nekoliko minuta, manje ili više, akademskog tona. Uspeh je govoriti o antimonopolskom zakonu Srbije, a ne pomenuti "Deltu", Miškovića, Beka, sve one pojedince, kompanije ili stranke koje se stavljaju u kontekst razumevanjaili zloupotrebe monopola. O tome treba da razgovaramo u Skupštini. Ako o tome na razgovaramo u Skupštini, onda ćemo svi biti krivi i istovremeno ćemo svi biti oslobođeni odgovornosti za tu veliku društvenu anomaliju koja je problem za Srbiju. Bilo bi možda svima lakše da je bilo razumevanja pre godinu i po dana, kada je LDP tražila odgovornu raspravu u Skupštini po pitanju monopolskog ponašanja kompanije "Delta", ne zato što mislimo da jedna stranka treba da ratuje sa jednom kompanijom, nego zbog toga što mislimo da konačno moraju biti jasno definisani odnosi u društvu. Ako su odnosi definisani, onda su definisane i uloge, a uloge određuju prava i obaveze.

Šta je problem sa ovim vašim zakonom, gospodine Milosavljeviću? Tačno je da je on u potpunosti uvažio evropske standarde i principe na kojima se reguliše ova oblast u EU. Mislimo da nije bilo neophodno i bukvalno prevesti te standarde, ali nemamo ništa protiv toga. Ono što nam smeta jeste činjenica da vi ignorišete trenutno stanje. O tome nam je nešto govorio malopre Zoran Ostojić, citirajući član 3. Zakona. Stav 4: "Javno preduzeće, privredna društva, preduzetnik i drugi učesnik na tržištu koji obavljaju delatnosti od opšteg interesa, odnosno kojima je aktom nadležnog državnog organa dodeljen fiskalni monopol, osim ukoliko bi primena ovog zakona sprečila obavljanje tih delatnosti, odnosno obavljanje poverenih poslova". To je razlika između vašeg zakona i propisa kojima je uređena zaštita konkurencije u EU.

Ne možemo bez definisanja rokova u kojima će oni koji danas funkcionišu po povlašćenim položajima voditi efikasnu borbu protiv monopola. To što imamo dežurne krivce danas u Srbiji, i u političkom i u ekonomskom smislu, ničim ne umanjuje problem sa kojim se Srbija suočava.

Ko je odgovoran za monopolizaciju naše ekonomije? Da li oni koji su koristili sve prilike i šanse koje su im se ukazale ili država koja je bila nesposobna da uspostavi fer odnose i na takav način omogući svima jednaku šansu?

Mi smo svedoci postupaka Bila Gejtsa sa kojim je ratovala Evropska komisija godinama, zbog njegovog nastojanja da u oblasti softvera i internet pretraživača očuva svoj monopol i na takav način istisne konkurenciju.

Niko nije satanizovao Gejtsa, ali se u Srbiji satanizuju oni koji koriste šanse koje ne postoje nigde u društvu. To je, pre svega, vaš problem. Mislim da je više štete Miroslav Mišković imao od vaših odbrana, nego od napada LDP. Veliki problem je definisanje bitnog tržišta. Nije svejedno da li neko ima monopol u Beogradu, a nema monopol na teritoriji čitave Srbije, a tako nešto treba utvrditi. Vi to ne utvrđujete. Vi kao referencu navodite teritoriju Republike Srbije. Ako je takva koncentracija kapitala u Beogradu, onda onaj koji ima monopol u Beogradu, praktično nema nikakvo ekonomsko interesovanje da uspostavlja monopol u recimo jednom Kosjeriću, u kome smo imali izbore u nedelju, jer je tamo pola ljudi bez posla. Uglavnom se radi na teritoriji drugih opština. Što bi se neko bavio takvom delatnošću u Kosjeriću? Veoma je važno ako ima monopol u Beogradu.

Znači, treba da se definiše bitno tržište i da se kaže da na onom segmentu teritorije RS na kojem postoji bitno tržište ne sme biti uspostavljen monopol. Moramo da vidimo šta ćemo sa pojmom zloupotrebe monopola. Ne možemo da ratujemo sa onima koji su dominantni u svojoj delatnosti, zbog toga što niko drugi nije zainteresovan time da se bavi. Imamo i takve primere. Moramo da vidimo na kakav način ćemo sprečiti da ta dominantna pozicija bude osnov za zloupotrebu.

Znate da se vode postupci pred Vrhovnim sudom, postupci po osnovu odluka koje je donela Komisija za sprečavanje antimonopola, odnosno antimonopolskog ponašanja, Antimonopolska komisija. Vrhovni sud se nije o tome izjasnio. Da li možemo da vodimo efikasnu borbu protiv monopola ukoliko nemamo efikasne institucije? Nismo definisali rokove u kojima je komisija dužna da nam odgovori. Nama je to veoma važno. Nismo zadovoljni načinom na koji je radila komisija u ovom sastavu. Za nas je potpuno neprihvatljivo da se komisija složi sa protivustavnim uspostavljanjem monopola ruske državne kompanije na mesto prethodnog monopola srpske državne kompanije u oblasti naftne industrije.

Podneli smo zahtev Komisiji za antimoponolsku borbu. Ona je odgovorila da ne može da se izjasni zato što je to državni sporazum. Komisija postoji da bi se obračunavala sa privatnim monopolom, a ne da bi sankcionisala i sprečavala monopole koje uspostavlja država, a državni monopoli su problem za državu. To su anomalije.

Vlada propisuje kriterijume kojima se definiše obim relevantnog tržišta. Mislimo da to treba da radi komisija. Vlada definiše kriterijume koji će omogućiti pojedinim kompanijama da budu pošteđene primene ovog zakona. Mislimo da to treba da radi komisija, jer je to suština problema. Ako posmatramo današnju situaciju, onda hajde da budemo iskreni jedni prema dugima – šta je uzrok postojećih monopola u Srbiji? Ambicija i želja da se napreduje i živi, uvećava lično bogatstvo i nesposobnost države da prvo da legitimitet jednog takvom postupku kroz poštovanje elementarnih principa na kojima se grade odnosi između politike i biznisa, recimo, u EU, čije direktive sad ovde praktično usvajamo i sa druge strane, odbranu tih jasnih principa na koje svi moraju imati pravo.

Vi jedne nedelje pozivate na privredni razvoj, a druge nedelje vaša Vlada najavljuje hapšenje onih koji su kupili pola Srbije. Koji su to vlasnici pola Srbije? Vi ste ministar trgovine, zašto dopuštate takvo ponašanje? U kojoj se to zemlji tako nešto radi? Mislite li da se ovaj standard ne bi podelio 70-tih godina da na tome nije insistirala država? To je bila odluka SAD da na takav način spreče nedozvoljenu koncentraciju monopola koji su gušili Ameriku.

"Majkrosoft" se nije podelio sam od sebe zato što su to odlučili da urade Gejts i Pol Alen, nego je to bio nalog Ministarstva trgovine SAD zbog velike koncentracije u oblasti proizvodnje softvera.

Pokušavam da vam kažem da je problem na vašoj strani i da zakon sam po sebi taj problem neće rešiti, ukoliko vi niste svesni zašto to treba da uradite. Mišković je u međuvremenu stigao do Oli Rena i na takav način zapravo potvrdio da smo mi bili u pravu. To je jedna mala pobeda LDP, ali vi ste ministar trgovine, ovde vam je rekao nešto Zoran Ostojić. Šta ćemo sa stotinama dobavljača koji su danas u ropskom položaju, ne samo zbog toga što to želi Mišković, nego zbog toga što on ne može da reši probleme sa kojima se suočava? Vi sprovodite ankete, pipate puls društva, razmišljate kako će Srbija reagovati ako odlučite da pomognete jednoj privatnoj kompaniji.

Ono o čemu treba da razmišljate je pre svega odgovor koji proizilazi iz pitanja – kako se došlo u jednu takvu situaciju. Vi ste ministar trgovine. Kada će poslovni čovek u Srbiji imati legitimitet? Onda kada se približi vašoj stranci ili onda kada plati porez? Da li postoji neki zakon u kome piše da neko ne može da bude vlasnik pola Srbije? Vi ste ministar trgovine, pa zašto bi se hapsili oni koji su vlasnici pola Srbije, ako ih ima u Srbiji?

Ništa nam ne znači ovaj zakon ukoliko država nije spremna da shvati da je ovaj zakon zapravo samo jedan segment transformacije cele zemlje, našeg sistema. Svakog dana slušamo najviše predstavnike države koji nam najavljuju hapšenje. Licitiraju da li će to biti tajkuni, oni koji su napravili Vladu i po njihovom priznanju, što nikako ne sme da znači oprost od greha, ali svakako treba tako nešto jasno reći i objasniti razloge, da li su to predsednici opština? U toj političkoj igri, mi trošimo dragoceno vreme.

Pitam vas – da li postoji neki pozitivan primer u Srbiji, neko koga biste mogli da izvedete pred građane i kažete da je taj čovek uspeo. Hajde od njega nešto da naučimo. Kada govorimo o antimonopolskom zakonu, onda govorimo o nastojanju države da uspostavi odnose u našem društvu, koji nikada do sada praktično nisu bili definisani. Zato moramo u tome biti pažljivi.

Ovaj zakon ne sme biti ni osveta vlasti prema onima koji su po njenom mišljenju nekooperativni, a ne sme biti ni oružje populista u Srbiji, jer su za sve danas u Srbiji krivi tajkuni. Menjaju se tajkuni. Sećam se, kada sam svojevremeno bio lider biznis kluba DS. Tada su tajkuni koji su bili problem Srbije bili Kostić, Cepter, ne znam ko sve još, Dragoljub Marković, pa je onda sa mojim izlaskom iz DS na red došao jedan novi krug tajkuna, pa danas imamo treći krug tajkuna. Ono o čemu svi zajedno treba da razmišljamo jeste činjenica da su zakoni osnov naših međusobnih odnosa i da na zakonima moramo da gradimo modernu Srbiju.

Vrlo rado bi glasali za vaše zakone kada bi vi imali razumevanja za amandmane koje smo podneli, kada biste vratili ovlašćenja koja ste uzeli komisiji, pre svega, to veliko pravo koje je Vlada Srbije dala sebi u definisanju kriterijuma izuzeća od ovog zakona, potom kada biste razumeli zašto je važno utvrditi rokove preko kojih više neće biti ni jednog izuzetka. To pravo je takođe Vlada zadržala za sebe, da praktično ona definiše kada ti rokovi prestaju.

Veoma je važno da komisija bude ta koja će definisati kriterijume relevantnog tržišta i posebno nam je, to je suština vašeg i našeg nezadovoljstva, veoma važno pitanje razlika koje se pojavljuju između koncentracije na teritoriji Republike Srbije i bitnog dela tržišta. Sa amandmanima, vaš zakon će biti bolji, a onda ćemo morati zajedno da vidimo šta ćemo da radimo sa tim zakonom i kako ćemo ga primenjivati.

Ovaj zakon ne sme da bude pretnja za naš poslovni svet, bez obzira da li se radi o Miškoviću, o Beku, o Drakuliću, Lazareviću, znaju se sva ta imena koja danas služe kao paravani za mnogo veće nesposobnosti i mi ne bi želeli da se tako nešto desi. Da bi bili sigurni da se tako nešto neće desiti, moramo da imamo transparentan proces kandidovanja za samu komisiju i tu je velika razlika. Ako odbor vrši selekciju, a onda Skupština glasa o onome što je ponuđeno, a ne o onome što je kandidovano, izigraćemo suštinu ovog zakona. On neće biti transparentan.

Ko će se prijavi na konkurs koji će biti raspisan, ako prethodno nije dobio političke garancije da će biti izabran? Kakvo imamo iskustvo sa svim drugim regulatornim telima u kojima je proces kandidovanja ovakav, katastrofalan. Zakon o Republičkoj radio-difuznoj agenciji se ne poštuje, krši se. Pogledajte, Ustav nam se pretvorio u proces izbora predstavnika regularnih tela u našem pravosuđu, za tužilačke i sudske funkcije. Vidite u šta se pretvorio izbor za članove nacionalnog saveta u oblasti obrazovanja, pa čak i izbor sudija Ustavnog suda. U taj izbor smo ušli tako što nam je raniji predsednik Skupštine ponudio kvotu. Evo, opoziciji ovoliko sudija, a mi iz vlasti ćemo ovoliko zadržati. Zato i dan-danas, ustavni sud ćuti o inicijativi koju smo pokrenuli pre šest meseci, da bi stavili van snage sporazum Srbije i Rusije. Da je Ustavni sud bio efikasniji i sposobniji, da se ne kriju iza normi paragrafa, možda danas ljudi u Srbiji ne bi plaćali najskuplji benzin u odnosu na Evropu.

Vi ste ministar trgovine, kako možete na to da utičete? Da li ovaj zakon može da se primeni na Naftnu industriju Srbije? Ne može, jer ste potpisali, potpisali smo ugovor, u kojem smo ih oslobodili poštovanja našeg zakonodavstva do 2012. godine, a do 2012. godine će tako počistiti tržište Srbije da posle toga više niko neće biti zainteresovan ni da uđe. Hoću da vam kažem da je za svaku pohvalu ova vaša inicijativa. Mi smo je želeli i ranije. O tome smo otvoreno govorili. Mislili smo da je poslednji trenutak bio trenutak u kome smo, praktično, glasali za SSP, da bi bilo mnogo efikasnije i naše tržište i odnosi Srbije i Evrope, u ekonomskoj sferi, da je bilo nekog ovakvog zakona. Imamo ga sada, hajde da ga učinimo što konkretnijim i da suzimo taj prostor u kojem ostaju dileme.

Ne možete da razgovarate o zaštiti konkurencije u Srbiji, a da, kao ministar trgovine ne kažete ono što svako u ovoj zemlji zna, da postoje monopoli. Oni koji su stvarani svesno, oni koji su tolerisani od strane države, oni koji su u međuvremenu postali teret i samim monopolistima, ali da isto tako postoje i potrebe i interesi ove države i ljudi koji u njoj žive, oni koji su zaposleni u tim kompanijama koje su ostvarile monopol, da se to pitanje reguliše na jedan razuman način, a ne kroz hajku, populizam i demagogiju. Zato, od vas očekujemo da ovde izađete sa predlozima, kako će biti rešeno, nakon usvajanja ovog zakona, kako će biti utvrđeno ponašanje, u slučaju ponašanja kompanije "Delta". Da li ćete vi sada trijumfovati i na tome graditi svoju političku budućnost, trijumfovati usled činjenice da je ta kompanija posrnula pod ekonomskim pritiscima koji proizilaze iz krize u kojoj se nalazimo, ili ćete bez obzira na gnev koji postoji u društvu, biti ministar koji će voditi računa o interesima zemlje, na takav način što će definisati jasno pravila i pomoći svojoj ekonomiji, pa i "Delti", ako treba da se pomogne? Nas to interesuje.

Da li su u ovoj zemlji svi isti pred zakonom ili ne? I mi političari, biznismeni i svaki građanin? Do sada nismo bili i to je naš zajednički problem. Ako se ovaj zakon donosi sa porukom – nije važno, šta je bilo bilo je, do ovog trenutka, onda to treba da se kaže, a onog trenutka kada ovaj zakon bude usvojen, onda sve mora da se okrene i da bude potpuno drugačije. Ako vi mislite da nije važno ono što je bilo do danas, mi se sa vama ne slažemo. Pošto ćutite o tome što je bilo, onda pretpostavljam da ćutite zato što ne možete da kažete da Vlada ima jasan stav i to nije dobro.

Kada govorimo o monopolima, onda ekonomski monopoli proizilaze od političara koji su pre toga uspostavljeni, političari koji su sami po sebi toliko loši da se hrane svojom nesposobnošću, tako što otvaraju prostor onima koji su sposobni da urade nešto i za sebe i za tu politiku. Nismo završili privatizaciju u Srbiji, a kompanije koje su bile lideri u privatizaciji posrću. Nismo uspostavili normalne tržišne odnose a želeli bi da imamo investitore u našem društvu. Vlada je pristala da bude arbitar u biznisu, ali na to nema pravo. Ne samo što ste postali akteri posle, nego, istovremeno, arbitrirate u njemu.

Kada analizirate članove vašeg zakona, onda ne možete pobeći od te činjenice koja je veoma važna. Ovaj zakon jeste evropski, ali između Evrope iz koje nam dolazite sa ovim zakonom i naše situacije, ovde u društvu, postoje očigledne razlike i o tome treba voditi računa. U Evropiovaj zakon primenjuje i izvršava Evropska komisija, je li tako? Mi bismo želeli da Vlada na sebe preuzme obavezu da je drugačijeg karaktera od onoga koji ovde pominjete. Želeli bismo da umesto definisanja kriterijuma pokažete spremnost da primenjujete ovaj zakon po kriterijumima koji će utvrditi nezavisno regularno telo, da vi budete instrument liberalizacije vaše i naše ekonomije.

Gospodine Milosavljeviću, u tome je i problem ako govorimo o izboru članova komisije. Nije nama cilj da imamo u komisiji svoje predstavnike. Vlast ne može da izabere predstavnike komisije bez neke vrste dogovora sa opozicijom. Vi ste manjina u tom odboru, kao vladajuća većina, sticajem okolnosti, imate tek predstavnika, a opozicija ima šest. Znači, većina ste ovde u plenumu, ali ste manjina u odboru. Kako se to rešava u Srbiji - uđeš, izađeš i gotovo. Mi to ne želimo. Nećemo da živimo sa glavom u pesku, hoćemo da se na jasan način depolitizuje i departizuje onaj segment našeg života koji mora biti oslobođen uticaja i prisustva politike na pogrešan način. To je prvi problem.

Drugo - život. Malo je života u ovome o čemu sada govorimo. Nama je potrebna vaša rečenica - bio sam u Privrednoj komori, u Uniji preduzetnika, u Klubu privrednik, razgovarao sam sa najbogatijim ljudima, sa vlasnicima pola Srbije, sa ljudima koji imaju prodavnicu na ćošku vaše ulice, dobio sam njihovu podršku za ovaj zakon. Svaki čovek koji se bavi biznisom danas u ovom zakonu vidi šansu za sebe. Ne možemo da dozvolimo da se ova rasprava pretvori u otaljavanje. Nakon našeg izlaska iz ove sale Srbija mora biti svesna da se nešto promenilo u njoj. Usvajamo zakone ko na traci. Nije život u Srbiji postao drugačiji nakon 100 zakona koje smo usvojili u poslednjih nekoliko meseci. O tome se radi. Ovo je važan zakon, treba da promeni ono o čemu ste govorili, to je istorijsko nasleđe, kontekst, tu buvlju pijacu na koju je sve svedeno u Srbiji.

Pogledajte našta nam liče druga regulatorna tela - komisija će da predloži a Vlada će da usvoji. A ako Vlada neće da usvoji? Da li je odbor za sprečavanje sukoba interesa Vladi predložio nešto? Da li je predložio smenu državnog sekretara u Ministarstvu pravde i u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja? Kakav je bio odgovor - baš nas briga. Pa, ako imamo takvo iskustvo sa odborom, zašto će biti drugačiji odgovori po pitanju stava komisije na koju svoju konačnu odluku treba da potvrdi Vlada?

Ako hoćemo da promenimo Srbiju moramo da podelimo odgovornost. Ne može politika sve da kontroliše, a Vlada da vlada tako što će staviti čizmu svakome za vrat. To mi želimo da promenimo i to je ono što nam smeta. Ta širina, ona proizilazi iz karaktera ovog zakona. Ako počnemo da razbijamo ekonomski monopol preduslov modernizacije Srbije je ekonomska sloboda. Bez ekonomske slobode nema političke slobode. Evo vam izbora od nedelje. Tamo su se delile bandere, asfaltirali sokaci, kupovali glasovi, tamo je napravljen politički rezultat. Ne možemo tako zemlju da promenimo. Zato je važno i ekonomsko oslobađanje i političko oslobađanje i medijsko. Zbog toga je nama ovaj zakon bitan.

Ivan Andrić

Dobar dan poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre, kao što smo rekli na početku, LDP je spremna da podrži ovaj zakon, ali smo rekli i da imamo neke amandmane, pa bih iskoristio ovu priliku da uputim i te generalne zamerke.

Na početku bih želeo da kažem da smo dosta detaljno upoređivali ovaj zakon i prethodni. Vidan je napredak kada je u pitanju ovaj zakon i svi stručnjaci koje smo konsultovali nisu imali ni jednu reč protiv odredbi zakona koje regulišu buduće poslovanje. Kao što su rekli gospodin Ostojić i gospodin Jovanović, imamo primedbu, odnosno sumnju na nešto što bismo mi nazvali zatečeno stanje.

Ako posmatramo ovaj zakon, kao meru koja će se odnositi na buduće poslovne odnose u privredi, moramo da kažemo da, osim ovog dela koji se tiče javnih preduzeća, bitnih zamerki nemamo. Podneli smo amandman koji će na izvestan način oročiti postojanje ili neophodnost postojanja monopola od strane javnih preduzeća. U sastavljanju tog amandmana smo konsultovali iskustva i probali smo da ga sastavimo, najpre kroz primenu u elektro-privredi, posmatrajući taj primer i način na koji bi se monopol u elektro-privredi mogao rešiti u budućnosti, pošto mislimo da se amandman, između ostalog, odnosi najviše na to.

Ono što predstavlja problem i to nije prvi put, kada nam stignu iz Vlade zakoni, je pitanje – kako se ta harmonizacija sa EU na kraju desi u Srbiji? Ako kažemo da je taj deo zakona koji se odnosi na ono što su u EU direktive evropske komisije, ono što su u Srbiji delovi zakona, da kažemo da je to u redu, onda dolazimo na onaj teren koji jeste problematičan. Kako to u Srbiji može da se sprovede?

Već nekoliko puta smo upozoravali da je opasno da se evropske integracije u Srbiji porede i zasnivaju jedino na radu ovog parlamenta, zato što su sva iskustva zemalja u tranziciji i onih koje su postale deo EU pokazala da ključni problemi, harmonizacija ili usklađivanje, nisu u donošenju zakona, već, kasnije, u njihovoj implementaciji. Sama postavka na početku je dijametralno suprotna. Evropska komisija brine o tržištu od 350 miliona ljudi sa mnoštvom nacionalnih tržišta. Ono što je u Srbiji slučaj, je potpuno suprotno stanje,a moram ga danas definisati kao katastrofalno. Monopoli u Srbiji ugrožavaju svaki vrstu napretka Srbije. Monopoli u Srbiji postoje, oni su tema svuda osim u Skupštini Srbije i smatramo u najmanju ruku problematičnim način na koji će se država Srbija izboriti sa tim monopolima koristeći ovaj zakon.

Daću jedan primer. Prema postojećem predlogu, svako može da podnese inicijativu komisiji koja treba da ispita postojanje nekog monopola. Tako mi tumačimo zakon. Međutim, apsolutno postoji mogućnost da komisija ne postupi po tom zakonu, odnosno da ga jednim raširenim izrazom u Srbiji – stavi u fioku.

Naš konkretan predlog ide u tom smeru, da komisija, poput nekih drugih institucija, mora, u roku od 15 dana, izvestiti podnosioca zahteva o ishodu inicijative. Mora dati nekako pisano obaveštenje. Po našem mišljenju to jeste svojevrstan vid pritiska na komisiju, da ona po tim zahtevima postupa. Kako će postupati, ta odgovornost je na komisiji.

Sa druge strane, autoritet tog tela koje je već postojalo i koje će i dalje postojati čak i u ovom obliku u naredom periodu je diskutabilno. Sami ste rekli da komisija ima mogućnost da predloži Vladi određene propise kojima će se omogućiti sprovođenje ovog zakona. Nigde ne postoji obaveza Vlade da te propise usvaja, što je nemoguće. To se mora imati u vidu.

Naš predlog je, ako već pravimo jedno telo i na izvestan način podvlačimo crtu, da onda svi zajedno uložimo napore i damo autoritet potreban tom telu, tako što bismo određene stvari prepustili tom telu da radi. Konkretne primedbe su, pre svega, na član 6. – relevantno tržište. Tu piše da Vlada bliže propisuje kriterijume. Ne vidimo razlog da te kriterijume ne propisuje komisija. Ono što je naročito opasno, to je član 13, izuzeće od zabrane po kategorijama sporazuma. Završni stav je takođe da Vlada određuje kategorije sporazuma i bliže propisuje posebne uslove.

Po našem mišljenju i to mora da bude nadležnost komisije. Naravno, imamo primedbu na sam rad komisije. Član 64. kaže, završni član – po zahtevu za davanje odobrenja ovog člana odlučuje zaključkom predsednik komisije. Zašto se posebna ovlašćenja daju predsedniku komisije, ili je to samo tehnički razlog? Ovo pitam zato što u drugim zakonima mi nismo susretali takvo rešenje. To bi trebalo da se razjasni i da se omogući da bude svima jasno da komisija donosi odluke na svojim sednicama, pa je normalno da će da potpiše predsednik komisije, nema ko drugi.

Ono što takođe nedostaje ovom zakonu, a o tome je govorio Čedomir Jovanović, to je nova kategorija koju smo mi predložili, koja se zove bitan deo tržišta. Definiciju smo preuzeli, takođe, iz EU i ovako smo to nazvali – bitan deo relevantnog tržišta podrazumeva određeno geografsko područje na kojem se proizvod plasira na tržište i gde su uslovi konkurencije u dovoljnoj meri homogeni za efekat ekonomske snage učesnika čiji se položaj ispituje. Po našem mišljenju, ako govorimo o monopolu, apsolutan simbol je "Delta", odnosno "C market" ili kako se već zove taj trgovinski lanac.

Za nas je neprihvatljiva teritorija Srbije. Mislimo da relevantno tržište ne definiše u dovoljnoj meri ovaj deo. Tražimo da se sagleda i jedan manji deo od ukupnog tržišta. Nadam se da niko ne očekuje od korisnika ili od potrošača iz Beograda da odu u Valjevo i kupe jogurt i hleb. Bitan deo tržišta mora biti neki koji je logičan. Ovo je najbolja definicija koju smo našli. Naravno, spremni smo da razgovaramo o tome.

Pošto nemamo puno vremena, bliže ćemo govoriti o svemu tome kada dođu na red amandmani, ali moram da kažem da je ključna stvar i osnovna sumnja koja se dešava način na koji će ovaj zakon biti sproveden. Mislim da se dobra namera iz pisanja zakona vidi, ali pitanje je izbora te komisije ovde u parlamentu. Nas na izvestan način dosta plaši. Dakle, mi smo imali poslednje iskustvo sa Komisijom za borbu protiv korupcije, kako god se zove. Omisija je izabrana na, u najmanju ruku, skandalozan način, a sam autoritet tih ljudi je takav da niko iz opozicije nije glasao za predstavnike vlasti, niko iz vlasti za predstavnike opozicije. Dakle, u samom startu ta je komisija onemogućena i odmah po izboru te komisije, ako se ne varam, jedan član Komisije je podneo ostavku, to je Sonja Liht, i to zbog načina na koji je izabrana.

Mislim da glavni posao oko suzbijanja monopola tek predstoji i mislim da je opasno širiti iluziju da će ovaj zakon rešiti nešto. Mi mislimo da je i do sada postojalo osnova da se suzbije monopol. Ovde se govorilo o tome, ne u dovoljnoj meri, o monopolu, pre svega, kompanije „Delta“, ali nije postojao politički ili bilo kakav drugi autoritet komisije da taj monopol suzbije. Zbog toga mislimo da je ponašanje Vlade Srbije u ovom slučaju i vladajuće većine ključno. Mislim da će život dati odgovor na to. Gospodin Mišković, danas je već jasno, imaće izbor da završi ilikao neuspešni privrednik ili kao Bogoljub Karić, čovek koji živi negde u izgnanstvu i niko ne zna gde je, ali mi mislimo da je to loše zbog 20.000 ili preko 20.000 ljudi koji u toj kompaniji radi. Zbog toga mislimo da je svaki spontanitet u suzbijanju toga izuzetno loš.

Zbog toga smo imali i imamo i dalje izuzetna očekivanja kako od ovog zakona, tako i od njegovog sprovođenja i mislimo da će sigurno naše, ali verujemo i oči mnogih građana Srbijebiti uprte sa pažnjom u rad ove komisije, ali i u podršku koju ta komisija ima od Vlade Srbije. To je negde suština.

Dakle, na kraju, zakon je dobar. Ukoliko prihvatite naše amandmane, on će po našem mišljenju biti bolji, ali suštinski rad, ključni, ne prestaje datumom usvajanja ovog zakona, nego na izvestan način tek počinje, a volja mora biti mnogo veća, pošto smo bar poslednjih meseci bili u stanju da vidimo na svim sredstvima javnog informisanja da su tajkuni, odnosno monopolisti po ovom zakonu, duboko prodrli u sve sfere ovog društva, pa sigurno i u ovaj parlament.

Nadam se da nisam bio nejasan. Prosto, ta definicija postoji i tačno je sve to što ste rekli, mi se sa tim slažemo. Ono što mi mislimo, to je da ne smemo ni na jedan način dopustiti bilo kakvu rupu kroz koju je moguće da se nešto desi. Otuda smo naravno pre svega proučavanjem tih uporednih rešenja došli do ove definicije. Ona ne podrazumeva da se ništa iz ovog zakona skloni, već samo da se doda jedan deo u osnovnim načelima na samom početku i kasnije naravno posledično u svim amandmanima.

Dakle, bilo je dosta polemike ranije oko toga i baš konkretno kod „C –Marketa“, na koji način i šta se sve broji i na koji način se broji. Jedan deo te sumnje otklanja definicija relevantnog tržišta, ali mi mislimo da mora da postoji i precizniji deo, prosto smo ga preuzeli iz dela zakonodavstva EU. Ja čak mogu,, dok budemo diskutovali o samom amandmanu, reći i odakle, mislim da je reč o definiciji jednog suda koji se bavio jednim procesom po pitanju konkurencije, ali samo da ne bi bilo nikakve dileme.

Dakle, nesporno je želja ili bar nečelna želja da se izbori sa monopolima. Ono što je naša ideja jeda kažemo da su monopoli mnogo izrasli u našem društvu i ta je borba danas nesrazmerno teža nego što je mogla da bude pre dve ili tri godine. Dakle, mi danas vidimo da je to preduzeće „Delta“ od vica u kome se kaže kako će se zvati Srbija kad se otcepi KiM, pa zvaće se „Delta“, do realnih problema koji se vide svaki dan, koliko postoji malih i srednjih dobavljača koji zavise od te firme.Kolika je greška, ja vidim da se u ranijim diskusijama govorilo isključivo o nekakvoj ceni ili koristi koju potrošači imaju, ali naravno i vi ste profesor i jasno vam je da je problem sa monopolima mnogo kompleksniji.

Dakle, nema konkurencije, taj lanac internih dugovanja koji je u Srbiji skandalozan, znači, počinje ipak kod monopoliste, po našem mišljenju, i tada Komisija nije to utvrdila. Dakle, od države, pa dalje preko „Delte“, ali prema podacima danas, kad ta „Delta“ nije bila zdrava kompanija i ovo što se danas dešava je upravo posledica tog položaja koji je ta kompanija imala u našem društvu koji je bio nedefinisan.

Sada smo mi protiv toga da država dođe u stanje, a to stanje je sve bliže, da se suoči sa tom kompanijom na način kao što se suočila sa BK kompanijom, pa da je razori u roku od sedam dana, da ona ne postoji. Mi smo svesni da država ima tu moć, ali onda ćemo imati problem sa 20 i nešto hiljada ljudi koji u toj kompaniji rade i koji nemaju nikakve veze, mislim da 18.000 njih nije nikada videlo Miroslava Miškovića, a kamoli da imaju neke veze. To su normalni ljudi koji rade, da ne pričam o brojnim sumnjama zašto naše tržište ovde u tom sistemu velikih lanaca pati zbog toga što je monopolista „C Market“, koliko je i da li je kompanija odustala od ulaska na novo tržište zato što je to značilo sukob s nekim od najmoćnijih ljudi u Srbiji. Dakle, to su sve posledice.

Nadam se da ćemo popričati i van sale o suštini naših amandmana i siguran sam da nećete imati nikakav problem sa tim.