Judita Popović

Poštovana predsednice, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, zamolila bihobaveštenje u smislu člana 235. stava 2. Poslovnika, od Vlade, od Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja, od Ministarstva finansija, od Ministarstva pravde i to da li će i kada će da ukine, stavi van snage, nezakonite i neustavne uredbe, uredbe o izmenama i dopunama, uredbe o zaštiti dela preduzeća, čije se sedište nalazi na teritoriji republika bivše SFRJ?

To su uredbe koje su donete u periodu od juna 2008. godine, pa sve do kraja maja 2009. godine. Te uredbe, naime, utvrđuju da se prenos prava vlasništva nad nakretninama, čiji su vlasnici pravna lica, čije se sedište nalazi na teritoriji bivših republika SFRJ, može preneti na novog korisnika, odnosno na privremenog korisnika, bez nekog pravnog posla, a to je uredbama rešeno na taj način što se obavezuju privremeni korisnik i pravi vlasnik, dakle, strano pravno lice iz bivše SFRJ, da u određenom roku zaključe imovinsko-pravni sporazum o tome kako će ta nekretnina da se podeli među njima.

Dakle, po ovom članu uredbe u izmenama i dopunama uredbe ustanovljava se jedan novi institut prenosa prava vlasništva koji naši pozitivni propisi ne poznaju. Na taj način nalaže se nadležnim organima da izvrše prenos prava vlasništva bez ikakvog zaključenog pravnog posla, dovoljno je samo da se pravni posao nije zaključio. To je u suprotnosti sa pozitivnim propisima Zakona o osnovnim svojinski pravnim odnosima, Zakonom o prometu nepokretnosti, Zakonom o obligacionim odnosima, a ujedno, ako je protivnozakonu, te uredbe su suprotne i Ustavu, zato što Ustav predviđa da zakoni moraju biti uvek u skladu sa odredbama Ustava.

Te uredbe su ujedno suprotne i ratifikovanom Međunarodnom sporazumu o sukcesiji koji je zaključen između bivših republika SFRJ, time što je u suprotnosti sa odredbama tog sada već zakona, jer čim se ratifikuje međunarodni ugovor on postaje deo pravnog poretka države Srbije, tako da je on u suprotnosti i sa tim zakonom, a taj zakon ima primat u odnosu na domaće propise.

Te uredbe imaju i konkretne posledice, a radi se o tome da su domaća pravna lica kupila od preduzeća "Borovo" nekretnine 25 poslovnih prostora u Srbiji. Oni su te poslovne prostore platili, oni su platili porez na prenos apsolutnih prava. Oni su ujedno i dobili saglasnost i Ministarstva pravde i Ministarstva finansija i Ministarstva ekonomije, pravni posao je bio u potpunosti legalan.

Međutim, ne mogu da stupe u posed tih lokala, tih nekretnina, a inače Vlada pored tih uredbi koje je donela, neustavnih i nezakonitih uredbi, uredno je donela i zaključke koje je prosledila putem Ministarstva pravde sudovima kojima se nalaže da sudovi prekinu i zastanu u svim postupcima gde se nalazi i postupak utvrđivanja bilo kakvog prava između domaćeg pravnog lica i preduzeća čija se sedišta nalaze na teritoriji bivše SFRJ.

Za posledicu su ova naša domaća pravna lica, koja su uknjižena kao pravni vlasnici, imala i to da ne mogu da ostvare svoje pravo preuzimanja tih poslovnih prostora u posed. Prema tome, na ovaj način Vlada je direktno izvršila uticaj na izvršni, sudski organ, na sudove, a ujedno je onemogućila da naša domaća pravna lica, koja su nekretnine stekla od "Borova", preuzmu te nekretnine u posed.

Prema tome, moje pitanje glasi – kada će Vlada, odnosno nadležna ministarstva da ukinu ove uredbe? Dakle, ne da li će, nego kada će ukinuti ove uredbe?

Ivan Andrić

Nažalost, nema ministra. Mislim da imamo dve jako ozbiljne stvari za koje bi nam bilo potrebno objašnjenje u vezi sa ovim zakonom.

Mi smo prošli put diskutovali o zakonu o udruženjima i naravno da će LDP podržati Predlog zakona, kao što je to pokušavala da učini pet puta do sada. Nadam se da će ovaj put doći do glasanja ovog zakona. Ali, radi se o dve izmene koje nisu bile predmet razgovora sa ekspertima Saveta Evrope. Dakle, našim članstvom u Savetu Evrope preuzeli smo izvesne obaveze da poštujemo određene deklaracije koje se tamo usvajaju, a koje se tiču organizovanja nevladinih organizacija, od čega jedna, verujem da je reč o lapsusu i siguran sam da ćete to prihvatiti.

Naime, u članu 13. koji se tiče manjinskih jezika, predviđeno je da se može registrovati nevladina organizacija, odnosno udruženje građana, na jeziku nacionalne manjine, ali onda je to ograničeno samo na one nevladine organizacije koje se bave, sada ću citirati, izvinjavam se, da ne bi bilo pogrešno shvaćeno – ako je to predviđeno statutom i ukoliko su ostvarivanja ciljeva i ciljevi usmereni na zaštitu i unapređenje interesa pripadnika nacionalne manjine. Prosto, ne vidimo razlog zašto ne bi neko udruženje građana koje se na primer bavi zaštitom lica sa invaliditetom, a čija su većina članova ili aktivista pripadnici neke nacionalne manjine, zašto ne bi i takva nevladina organizacija ili udruženje građana moglo da se registruje po istim uslovima?

Predložili smo jedan amandman za koji smo sigurni da ćete ga vi prihvatiti, a ukoliko i ne, postoji u parlamentu većina. Ono što međutim, na neki način, unosi sumnju, to je taj član 26. i bilo je reči i jutros, na neki način, o tome. Reč je o registru, odnosno o državnom organu koji vodi registar.

Mi smo konsultovali nevladine organizacije sa kojima imamo dugotrajnu saradnju i, manje ili više, jedina ozbiljna zamerka je ovo. Hteli smo da čujemo objašnjenje, podneli smo amandman. Amandmanom predviđamo da registar vodi nadležno ministarstvo. Sada ću pokušati da dam najmanje tri razloga zašto je, po našem mišljenju, nemoguće da ga vodi Agencija za vođenje privrednih registara, a zašto bi bilo logično da ga vodi ministarstvo, kao i do sada. Prvi razlog je taj što je na izvestan način ili sigurnoprotivustavno da agencija vodi taj registar.

Probaću da citiram članove 18. i 55. Ustava, mada sam siguran da ih znate. Članom 55. se jemči sloboda političkog, sindikalnog i drugog udruživanja. Stavom 2. je predviđeno da se udruženja osnivaju, to je onaj deo bez odobrenja, odnosno samo sa prijavom, a dalje kaže, u registar koji vodi državni organ.

Ako pogledamo zakon o javnim agencijama, koji reguliše i rad agencija za privredne registre, član 4. ovog zakona kaže - Vlada ne može usmeravati rad javne agencije niti ga usklađivati sa radom organa uprave. Iz toga je nesumnjivo da agencija nije državni organ.

Mislimo da, s obzirom da članom 55. nije predviđeno da se ta obaveza državnog organa može delegirati na neko drugo telo, tačno je da se njen rad može proširiti zakonom o Agenciji za privredne registre, ali je u sukobu sa drugim članom zakona. Dakle, Agencija za privredne registre nije državni organ zato što Vlada ne može usmeravati niti uticati na njen rad.

Dalje, što se tiče praktičnog razloga, na vođenje registra u kome su registrovana udruženja građana moraju se apsolutno primenjivati međunarodni standardi zaštite slobode udruživanja koji su propisani, npr, Evropskom konvencijom o zaštiti ljudskih prava i sloboda. S obzirom da se ta konvencija u vrlo malom ali nebitnom delom ne odnosi na privredne subjekte, sigurni smo da u Agenciji za privredne registre ne postoji osoba koja poseduje znanja neophodna i za ovaj deo registra.

Na kraju, treći razlog, mislimo da postoji opasnost, ne za velika udruženja građana, ali za mala je ovim na izvestan način prestalo ograničenje slobode udruživanja u smislu naknada koje je potrebno platiti. Tu je osnovna razlika.

Dakle, ukoliko ovo vodi ministarstvo, samo je administrativna taksa potrebna za upis, odnosno za prijavu registra. Međutim, ne znam da li znate, ali siguran sam da znate, Agencija za privredne registre posluje po polu- komercijalnom principu. Dozvolite mi nekoliko podataka da vam kažem.

Na primer, za samu registraciju iznosi su od dve hiljade do 10,5 hiljada dinara. Za bilo kakvu promenu podataka iznosi su i do 9,5 hiljada dinara. Za registraciju, dodavanje nekih podataka do pet hiljada dinara. Za izdavanje izvoda iz registra 1,5 hiljada dinara. Na sve to plaća se administrativna taksa koja se plaća i ministarstvu, ona je 1750 dinara. Ako se radi o velikim i o tradicionalnim udruženjima građana, to ne bi bio problem, ali za svako manje udruženje građana koje ima nekakav ad hok cilj ili želju, verujte da će nekoliko stotina hiljada evra samo da bi došli u poziciju to da rade predstavljati problem, po našem mišljenju. To je još jedan od razloga zašto ne bi trebalo Agencija za privredne registre, već ministarstvo da vodi taj registar.

Rekao sam na početku prema našim saznanjima na ovaj predlog zakona, odnosno na veći deo Predloga zakona, stručnjaci Saveta Evrope su dali saglasnost, odnosno učestvovali u nacrtu zakona. Međutim, ovi delovi su menjani nakon tih konsultacija i, s obzirom da ne znamo koji je stav, ali to nije ni važno, ono što je činjenica, da ni u jednoj zemlji članici Saveta Evrope, a ni Agencija za privredne registre, ne vodi registar udruženja građana. Imamo činjenicu da ne znamo mišljenje eksperata Saveta Evrope i imamo treću činjenicu, a to je da su same nevladine organizacije protiv ovakvog rešenja, tako da vas molim da uzmete u obzir tu mogućnost i siguran sam da su realni razlozi sa naše strane.

Što se svega ostalog tiče, naravno, ne sumnjiv doprinos udruženja građana demokratizaciji društva je jedan od najboljih delova srpskog društva i najprogresivniji. Mislim na sva udruženja građana i sve što ovaj parlament radi mora da radi u smislu osnažavanja i ojačavanja takvih inicijativa, pošto su ona neophodna za demokratizaciju naše države.