Hvala vam svima na vremenu. Naravno, članovima i funkcionerima stranke ovo je i obaveza, ali svakako nije svim našim dragim gostima. Ostavili su sa strane porodice, prijatelje, druženja, i zbog toga ovaj svečani deo skupštine našeg Pokrajinskog odbora treba završiti onom vrstom politike koja je najbliža životu, ne previše konvencionalna i ne na onaj način na koji se po pravilu završavaju svi sastanci partija i u Novom Sadu i Beogradu, pri čemu ne osuđujem one koji to rade na način drugačiji od našeg.

Na početku moram da kažem da je posle 9. decembra kada Srbija nije dobila status kandidata naša poslanička grupa je tražila javno slušanje predstavnika Vlade koji su tada obasipali javnost neistinama i lažnim tumačenjima onoga što se desilo 9. decembra. Epilog toga je da mi sedimo ovde, da je tu dosta poslanika, mnogo više nego na nekim sednicama parlamenta, da su tu gosti, zainteresovane grupe, predstavnici EU i samo jedna grupa u našem društvu nije prisutna, a to je Vlada Srbije.

Srbija je 25. januara 2001. godine dobila prvog demokratski izabranog premijera, Zorana Đinđića. Na izborima koji su održani 23. decembra 2000. godine Demokratska opozicija Srbije, koja je Zorana Đinđića kandidovala za premijera, odnela je ubedljivu pobedu i osvojila oko 65% podrške građana.

“Ovo je najbolja slika vaše vlasti i mi u ovom cirkusu nećemo učestvovati. Doveli ste tri ministra koja neće da odgovore ni na jedno poslaničko pitanje, a mi navodno imamo pravo da pitamo. Juče je premijer slagao dva puta, jedanput je slagao o poslovanju Železnice, a drugi put kada nas je uputio da danas dođemo i postavljamo pitanja. Nema nijednog ministra iz Demokratske stranke. Sram da vas bude i u ovoj farsi više ne učestvujemo“, rekao je narodni poslanik LDP Ivan Andrić na sednici Skupštine.

Skupstina opstine Negotin je letos donela prostorni plan kojim je jedna lokacija određena za vetropark odnosno vetrenjace koje proizvode struju. Međutim, kako se izbori približavaju, još dve se lokacije se određuju za vetro park i to bez javnog poziva i utvrđene procedure kakva je postojala za prvu lokaciju. Zaključuju se ugovori sa dve firme koje nemaju nijednog zaposlenog ali imaju gubitke u prošloj godini i pritom se izrada planova poverava investitorima. Ministarstvo poljoprivrede treba da reaguje.

Poslanici Liberalno demokratske partije u Skupštini Srbije o amandmanima na predloženi budžet za 2012. godinu

U izveštaju o Kosovu koji je poslala Vlada piše da su javna komunalna preduzeća iz Srbije učestvovala u građenju alternativnih graničnih pravaca, a onda je Vlada donela uredbu po kojoj ako neko hoće da prođe tim pravcem plaća se kazna od 150.000 dinara. Takov vođenje politike dovodi do dvostukog kraha, kraha evropskih integracija što smo videli 9. decembra i nemogućnosti da se na normalnim osnovama dogovorimo sa albanskim stanovnicima na Kosovu.

Problem naše države je nedostatak politike i vizije o tome šta se hoće. Dovoljno je da pogledamo rezultate dogovora, dogovora koji ne mogu da se sprovedu. Protivno želji građana Srbije i Kosova bilo kakvi dogovori su besmisleni i ne postoje. Vlada Srbije ne treba da dolazi na sednice Odbora da nam nešto objašnjava, nego treba da sazove plenarnu sednicu i da kaže prave razloge. Ukoliko to ne može onda je sve ovo o čemu raspravljamo besmisleno.

Zbog čega nisu razmatrani zakoni o završnom računu? Komentarišući činjenicu da u parlamentu godinama nije usvajan završni račun premijer je lakonski rekao da ne razume u čemu je problem, da su završni računi u parlamentu, da postoje mišljenje revizora i da svaki poslanik može da ih uzme iz arhive. Time je optužio ovaj parlament da ne žele da stave završne račune na dnevni red. Reč je o nekoliko desetina milijardi u prethodnih nekoliko godina.

Državna tela i institucije ne rade koordinisano čime se ti organi kompromituju. Dobar primer za to je situacija kada je za člana Visokog saveta sudstva izabran profesor Dimitrijević, dekana pravnog fakultetea u Nišu. Predložili ga pravni fakulteti u Srbiji, u parlamentu je dobio većinu za tu funkciju. Agencija za borbu protiv korupciju je donela prvostepeno rešenje kojom se utvrđuje da mu prestaje funkcija zbog prekluzije roka od tri dana u kom roku je trebalo da se obrati Agenciji za mišljenje da li je u sukobu interesa. Svaki organ se mora pridržavati zakona ali samo u interesu građana i ne sme se primenjivati ukoliko će nastupiti štetne posledice Potrebna koordinacija između Visokog saveta sudstva, Agencije za borbu protiv korupcije i Parlamenta.

Agencija za borbu protiv korupcije ne radi svoj posao odgovorno. Najbolji primer je situacija u kojoj Agencija smenjuje profesora Dimitrijevića, dekana pravnog fakulteta u Nišu, ne vodeći računa o meritumu niti je donela rešenje da postoji sukob interesa.

Kako se očekuje da budžet bude socijalan ako se ne forsiraju privreda, ekonomija i poljoprivreda, grane koje stvaraju novu vrednost i iz kojih bi se napunio budžet. Problem kako je koncipiran budžet i postoji kontinuitet loše ekonomske politike. Javna potrošnja se i dalje neguje, a zna se koliki je javni dug.

Ako budžet bude usvojen u predloženom obliku, dovešće do porasta javnog duga. Udeo javnog duga u bruto društvenom proizvodu će preći 50 podsto. Ponovo ćemo ubaciti velika sredstva u javna preduzeća, a ceh za to će biti ispostavljen narednoj vladi.

Parlament već osam godina nije dobio na uvid završni račun, a samim tim ni priliku da građane obavesti kako se trošio njihov novac. Da li Vladi znači izveštaj Fiskalnog saveta kao nezavisnog tela koje negira nalaze Vlade?

U zdravstvu je katastrofalno stanje. Nagomilani dugovi zdravstvenih ustanova prema dobavljačima dostigli su 320 miliona evra. Kakav je model servisiranja ovih dugova? Strašno je što je ministar zdravlja kao jedan način rešenja predložio otpis dugova prema dobavljačima.

Predlog zakona o stanovanju i o podsticanju građevinske industrije neće doneti nikakava nova rešenja i produženje njegove važnosti neće bolje ni efikasnije rešiti probleme u građevinskoj industriji. U obrazloženju zakona nema ni slova o hroničnoj nelikvidnosti građevinske industrije.

Nisu dovoljne promene u radu Ustavnog suda već i u sadržini Ustava jer se pokazalo kakvi su rezulatati tog Ustava. Ovaj Ustav kreira stvarnost prema svojim potrebama što dovodi do zamrzavanja konflikata. Pokušaj promene funkcionisanja Ustavnog suda daje nadu da će se pojavi neka kritična masa političke volje za promenu Ustava kako bi se usaglasili sa realnim životom tom smislu vodili politiku.

Ustavni sud nije običan organ, on je brana ustavnog poretka, pozvan je da daje generalne pravce tumačenja prava i svega onoga što je vezano za krucijalne vrednosti, od ljuskih prava i sloboda do principa podele vlasti, načela zakonotintosti. Šta je Ustavni sud, čemu zapravo služi i u šta je pretvoren poslednjih godina od nastupanja na snagu postojećeg ustava koji je rezultat trulog kompromisa međusobno suprotstavljenih ideologija i političkih stranaka.

Ima li smisla poboljšavati zakon ako nema političke volje da se nova rešenja primenjuju? Dobra rešenja na kojima insistira ministarstvo pravde nailaze na branu pogrešne politike. Da li će ustavni sud odbraniti ulogu koju treba da ima u društvu u ovakvom okruženju i spletu nemogućnosti primene zakonskih odredbi?

Danas se zadužujemo 70 miliona evra koje ćemo vraćati narednih godina. U međuvremenu ćemo se budžetom zadužiti u 2012. godini za 4,5 milijardi evra i veći deo tih sredstava ćemo koristiti za vraćanje kredita koje smo ranije uzimali. Ukoliko se nastavi ovakva politika bude nastavila po pred kraj isteka grejs perioda ovih ugovora morati da uzimamo nove kredite po nepovoljnijim stopama.